ОД МАКЕДОНЦИТЕ ОД ТУРН СЕВЕРИН (РОМАНИЈА) ДО НАТАНАИЛО ОХРИДСКИ: ДА ЗАСТАНЕМЕ МЕЃУ ЦИВИЛИЗИРАНИОТ СВЕТ СО СВОЈА АДМИНИСТРАЦИЈА
„Свепреосвештенејшему Г. митрополиту Натанаилу и Кирилу и свим Македонцима кое се налазу на бојноме поле
Вашега поверенога избранога човека, од славнога комитета по имену Г-н Илиа Крстов, иначе (Жупан) роѓен из Струга, кој е принео вашите рукописани ви писма за Турну Сеферину, и свима Македонцима които подбуждавате за народната ни свобода испод турскога ига или (јармом); кој стење од пед сто лета па и до данас, ами видимо данас да смо остали од свиу славјаснки народи назјад за нашето ни освобождение; и видимо да смо на Берлински конгрес изоставени од славна Европејска комисија кое е послата у Македонија да устројава некакви закони, и сама за себе да остави Македонија под отоманскога гувернатора. Само да можеду да не одвоу од нашеија народ еднокрвни брака, па зато примечевамо: каква е нашата слобода дата од Берлинскија конгрес, и од оне лица кое су решавали у данашњем деветнаестом веку изображенога света. Зато требамо да докажемо целе оне е Еропејске комисија колико пута су век дати турске реформе, под гаранција европејска. Не знамо ли ми педесет и четврто лето кад е велика славна Русија воевала противо пет велике силе за освобождението на Полубалканскиот Остров, па и онда су дати реформи од свиу силе; и опет Отоманска Порта није ништа испунила са ниховом администрацијом; па до хилјадо и осамстотина и седамдесет и седме године, кад е век сасвим дигла се велика турска орда и ненасити Черкези да сатару сасвим славјански елемент који живу на Балканском Полуострову.
Па се тог дана велика славна Русија подиже и великиј государ Александар Николајевич се целом неговом семејством и неговом храбромј војском; уге у Балкански Полуострову да освободи свиу славјаснке народи на Балканскога Полуострова живеки. Али нама Македонцима нажалост остана на Берлински конгес, кој е био највеки противник енглескја дипоматин Г-н Сализбури и Г-н Бинкосвилд и Г-н Андрашиа дипломатина на аустриската држава (империја).
Зато нама ништо не остае него треба да се дигнемо сичките Македонци противо нашите непријатели и да пролеимо крвта за освобождението ни, за да види цела Европа да смо народ достојни за да примиме свободата и да постиснему у реду мегу изображенога света, са нашата ни администрација; уостало требамо да докажемо целе Европе на јавност са оружието у руку свобода-свобода, смрт или живот.
Зато умољавамо македонскога Централниога комитета да би задоволни били са овом нашом малог могукностом, кои се налазу (у) Турну Сеферину за овога првога пута, а а убудуки кемо се болје потрудети, а имена нихова кои су приложили зарад свободата народна кете видит у приоложеноме списку.
26/27 јануари 1979 година
Турну Сеферину
Чланство друствро
Турну Сеферину…”
(следат имиња и потписи, н.б.)
Б’лгарски партијарх Кирил, С’противата, док. 34, стр. 158-159;
Документи за борбата…, т.И, док, 186, стр. 263-264;
Р. Поп Лазаров, Кресненското востание, Историја, 1978, бр.2, стр.65;
И. Катарџиев Кресненеското востание…, стр. 98;
